Где се налазила Србија од VII до XII века

Као што се, надамо се, могло запазити, проблем првобитне Србије, односно њеног географског језгра на Балканском полуострву, необично је сложен. У то смо се најбоље могли уверити пратећи мишљења једног броја истраживача који су, да поновимо, сви до једног, расправљајући о најранијој Србији, имали пред собом увек исте изворе, исте податке. Па ипак, њихови су закључци до те мере различити да готово једва да можемо наћи два истраживача који су о Србији, Босни, приморским српским областима, Дукљи (Зети) и Рашкој имали исто мишљење. То је и разумљиво, јер, по свој прилици, значи да нико од њих није био задовољан оним што је у науци пре било постигнуто, па су желели да својим размишљањима, колико је могуће боље, разјасне многе нејасне појаве и стања. На жалост, ма колико да је тим напорима много учињено на расветљавању најраније историје Срба и Србије, морамо рећи да неке, по нашем мишљењу, битне ствари нису сасвим решене. Па и напор који је у овој књизи учињен треба схватити само као један у низу покушаја да се указивањем на неке досад незапажене проблеме олакша будући рад на истраживању најраније историје Срба на Балкану, при чему ваља подвући да, по свој прилици, ни овом приликом нису ни издалека уочени сви проблеми, нити су решени они о којима је у овој књизи било речи. Наравно, има предлога за решења другачија од оних која су дотадашњи истраживачи довели, али је писац свестан да тиме није много изменио однос проблема и знања у корист ових других. Ако и има нових запажања, па ту и тамо и нових решења, она се, засад, само укључују у низ постојећих и постају предмет интересовања свих оних који ће наставити трагање за истином, а то је дуг и тежак посао. Што се тиче питања о којима је у овој књизи било највише речи, о њима би се на овом месту могло поново рећи следеће: